Dinko Fio Ivo Cetinić
Oduvik je tako u mom rodnom kraju,
Kad masline beru svi se pošempjaju.
Sve što ima noge po skalan se penje
Pa uvečer doma puše se i stenje.
Sve nas kosti bolu, mišići se stisli
Pa na one stvari niko i ne misli.
A kako bi bilo lipo doma stati,
Šimje dresirat za masline brati.
Di su sada oni, neka me svak čuje,
Što spidu i viču da je skupo uje.
Maslino, maslino, jo da mi je znati,
Koji te je cukun prvi poče brati.
Ko me jopet dodje u masline zvat,
Poslat ću ga dreto pa da mi je brat.
|
