Jakša Fiamengo - Duško Tambača
Pitat ćeš mi oči da te cilu vidin
Da se za nevera sav u tebe sklonin
Pružit ćeš mi libar, tvoju rič da slidin
Pitat ćeš mi jubav da ti je poklonin
Bit ćeš za me uvik ona tvrda stina
Ča mi život kroji, ča mi sidro čuva
Dilit ćemo svitlost dok je loših vina
Grijat ćeš me tilon dok je sna i kruva
Otvori mi svoje dvore
I iznesi vino, kruh i sol
Nek se s nama ljulja more
I podili posteju i stol
I daj mi još svoga zlata
Svaki uzdah svaki Božji tren
I otvori širom vrata
Da u tvome krilu počinem
Da ti dane svitla ne posipjen tek cvićen
Sve najlipše riči po tvom glasu štiman
Priko cile vale ime tvoje pišen
Od tvoje san vire i kad zabeštiman
|
