narodna

Sinoć kad san ti proša
Mimo te bile dvore
Vidin te, dušo Mare
Di s drugin govoriš

Drugom si ružu dala
U znak jubavi svoje
Riči si rekla ove
Da za me ne mariš

Evo ti prsten vraćan
Èa si mi u dar dala
Na njem ti mala fala
Jubav je prestala

Prije ćeš vidit dušo
Di more ribu 'meće
A sarce moje neće
Za tvojin proplakat