Vinko Lesić - Jakša Fiamengo

Sirota san, ma san virna
Boju nikad nećeš nać
I kad tvoje sunce zaðe
I moje će s tebon zać

Mora mirna, mora gruva
Otrovat će tvoje sne
Ja ću uvik s tebon raðe
Nego da mi dadu sve

Tili su za bogatuna
Da me dadu na svu viru
A ja tih san zlata puna
Èa iz srca mog izviru

Di ćeš većeg blaga, sriće
Nego gledat tvoje oči
Rekla sam im da si cviće
Neka Bog mi posvidoči

Sirota san, ma u viri
Ka kruv dobra biti znan
Ali kako srce smirit
Kad po moru brodiš sam

Neću koga hoće moji
Uteć ću in, s tebon stat
Od svakoga ti si boji
Jer si bogat ka i ja

Nisan ja za bogatuna
Ja znan dobro ča mi vridi
Ja se držim svog portuna
To se zna i to se vidi