|
Zemljo moja, kruhu blagoslovljen |
Duško Tambača – Jakša Fiamengo
Navika san na te, na tvoj sliz i stinu,
Opijaš me suncem, neverom me tantaš;
Kolino kad kleca, pružiš mi skalinu,
Svojom me lipotom uvik cilog smantaš.
Zemljo moja, kruhu blagoslovljen,
Èa mirišeš moren, arjon, poljem,
Èa se misiš kvason, solju, tistom,
Èa me kripiš svojom dušom čistom.
Digod kad zalutam, vratiš me svom krilu,
Zaklinjem se u te, tučem se u prsi;
Drače ča me peku pritvaraš u svilu,
Život svoj mi pružaš kad se moj zamrsi.
Zemljo moja, kruhu blagoslovljen,
Ko te voli, bit će navik voljen,
Tvoj štandarac, crikve i bandire
Naš su zavit, vira naše vire.
|
