Lucija Rudan

U našoj kuhinji
Di je nojškuriji kantun
Bila su žorna
Di smo mlili frementun
Obišno je nona pomalo mlila
Pomalo mlila i molila
A uvečer iza posla
Dugo i dugo mlila je mat
Kad smo mi drugi išli već spat
Mlili smo kalgod i mi dica, ma udvoje
Bilo je teško, ma tukalo je
Bila nos je puna kuća i puno just
I vajalo je ničin napunit tarbuh
I ni moglo drugačije bit
Vajalo je puno mlit
I za pulentu i za kruh
Još i sad kalgod uvečer kasno
Kad već pošmen spat
Èujem uz žorna nidir daleko
Èudo daleko, mater kantat...
Mama mlila, a more kantala